Bolesti

Alergijski rinitis je inflamacija nosne sluznice izazvana alergenom. Sezonski oblik (polenska kijavica) javlja se u sezoni polena, a celogodišnji je izazvan grinjama, dlakama životinja ili plesni. Utiče na kvalitet života i može pogoršati astmu.

Hronična bubrežna bolest (HBB) je postepeni gubitak funkcije bubrega tokom meseci ili godina. Bubrezi gube sposobnost da filtriraju otpadne materije iz krvi. U naprednom stadijumu potrebna je dijaliza ili transplantacija.

Masna jetra (hepatička steatoza) je nakupljanje masti u ćelijama jetre. Nealkoholna masna jetra (NAFLD/MASLD) je najčešća bolest jetre u svetu i usko je povezana sa gojaznošću, dijabetesom i metaboličkim sindromom.

Sideropenijska anemija je najčešći oblik anemije u svetu. Nastaje kada organizam nema dovoljno gvožđa za proizvodnju hemoglobina — proteina u crvenim krvnim zrncima koji prenosi kiseonik. Posebno je česta kod žena u reproduktivnom periodu.

Atopijski dermatitis je hronična, upalna bolest kože sa svrabom, crvenilom i suvom kožom. Najčešće počinje u detinjstvu (60% pre 1. godine). Deo "atopijskog marša" — može prethoditi alergijskom rinitisu i astmi.

Psorijaza je hronična autoimuna bolest kože koja izaziva ubrzano razmnožavanje ćelija kože, što dovodi do debelih, crvenih plakova pokrivenih srebrno-belim ljuskama. Nije zarazna. Značajno utiče na kvalitet života.

Dijabetes melitus tip 2 je hronični metabolički poremećaj koji se karakteriše insulinskom rezistencijom i relativnim nedostatkom insulina. Rezultat je hronično povišen nivo šećera u krvi koji oštećuje krvne sudove, nerve, bubrege i oči.

Gojaznost je hronična bolest karakterisana prekomernim nakupljanjem masnog tkiva (BMI ≥30). Značajno povećava rizik od dijabetesa, srčanih bolesti, moždanog udara, nekih vrsta raka i skraćuje očekivani životni vek. U Srbiji je oko 21% odraslih gojazno.

Hiperlipidemija je povišen nivo masti u krvi — holesterola i/ili triglicerida. Visok LDL holesterol ("loš holesterol") je jedan od najvažnijih faktora rizika za aterosklerozu, srčani i moždani udar.

Hipertireoza je stanje prekomerne proizvodnje tiroidnih hormona (T3 i T4) koji ubrzavaju metabolizam. Najčešći uzrok je Grejvsova bolest (autoimuni poremećaj). Neliječena hipertireoza može dovesti do srčanih komplikacija.

Hipotireoza je stanje smanjene proizvodnje tiroidnih hormona. Metabolizam se usporava, što utiče na gotovo sve organske sisteme. Najčešći uzrok je Hašimotov tiroiditis. Češća je kod žena i starijih osoba.

GERB je hronično stanje u kojem se želudačna kiselina vraća u jednjak, izazivajući žgaravicu i iritaciju sluznice jednjaka. Utiče na kvalitet života i može dovesti do komplikacija kao što su striktura jednjaka ili Baretov jednjak.

Kronova bolest je hronična inflamatorna bolest creva (IBD) koja može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta, najčešće terminalni ileum i kolon. Karakteriše se periodima remisije i pogoršanja. Upala zahvata punu debljinu zida creva.

Sindrom iritabilnog creva (IBS) je funkcionalni poremećaj creva koji izaziva bol u stomaku, nadimanje, i promene u ritmu stolice (dijareja i/ili zatvor) bez strukturalnih promena. Pogađa 10-15% svetske populacije, češći kod žena.

Žučni kamenci su čvrste nakupine u žučnoj kesi, najčešće od holesterola. Mnogi su asimptomatski ("tihi kamenci"), ali mogu izazvati bilijarne kolike — jak bol u gornjem desnom delu stomaka, naročito nakon masnog obroka.

Urinarna infekcija (UTI) je infekcija bilo kog dela urinarnog sistema. Cistitis (infekcija bešike) je najčešći oblik. Daleko je češća kod žena — svaka druga žena će imati bar jednu UTI u životu.

Fibrilacija pretkomora (AF) je najčešća srčana aritmija. Srce kuca nepravilno i često brže nego normalno jer pretkomore "treperiju" umesto da se pravilno kontrahuju. Povećava rizik od moždanog udara 5 puta.

Hipertenzija je stanje trajno povišenog krvnog pritiska (≥140/90 mmHg). Često se naziva "tihi ubica" jer retko izaziva simptome, ali značajno povećava rizik od srčanog i moždanog udara. U Srbiji oko 47% odraslih ima hipertenziju.

Koronarna bolest srca (ishemijska bolest srca) nastaje usled suženja ili blokade koronarnih arterija aterosklerozom. To smanjuje protok krvi i kiseonika do srčanog mišića, što može dovesti do angine pektoris ili infarkta miokarda.

Moždani udar nastaje kada se prekine dotok krvi do dela mozga (ishemijski) ili kada krvni sud u mozgu pukne (hemoragijski). To je hitno medicinsko stanje — svaki minut bez lečenja znači gubitak miliona nervnih ćelija.

Depresija je ozbiljan mentalni poremećaj koji se karakteriše upornom tužnom raspoloženju, gubitkom interesovanja i zadovoljstva, smanjenom energijom i poremećajem sna i apetita. To nije slabost karaktera — to je bolest koja se uspešno leči.

Bol u donjem delu leđa (lumbago) je jedan od najčešćih zdravstvenih problema — pogađa oko 80% odraslih u nekom periodu života. Najčešće je mišićno-ligamentarnog porekla i prolazi za 4-6 nedelja. Hronični bol (>12 nedelja) zahteva sveobuhvatan pristup.

Giht je oblik artritisa izazvan taloženjem kristala mokraćne kiseline u zglobovima. Karakteriše se akutnim napadima intenzivnog bola, otoka i crvenila, najčešće palca na nozi. Češći je kod muškaraca i povezan sa ishranom i životnim stilom.

Osteoporoza je sistemska bolest skeleta karakterisana smanjenom gustinom kostiju i poremećajem mikroarhitekture koštanog tkiva. Kosti postaju krhke i sklone prelomima. Najčešća kod žena posle menopauze.

Migrena je neurološka bolest koja izaziva ponavljajuće epizode intenzivne, obično jednostrane, pulsirajuće glavobolje. Praćena je mučninom, povraćanjem i preosetljivošću na svetlost i zvuk. Napadi traju 4-72 sata.

Rak dojke je najčešći maligni tumor kod žena u Srbiji i svetu. Rano otkrivanje mamografskim skriningom značajno poboljšava prognozu — petogodišnje preživljavanje u ranom stadijumu prelazi 90%. Može se javiti i kod muškaraca (oko 1%).

Opstruktivna sleep apnea (OSA) je poremećaj u kojem se disajni putevi tokom sna ponavljano zatvaraju, izazivajući prekide disanja (apneje) i pad nivoa kiseonika. Povezana je sa hrkanjem, dnevnom pospanošću i povećanim kardiovaskularnim rizikom.

Astma je hronična inflamatorna bolest disajnih puteva koja izaziva ponavljajuće epizode kašlja, zviždanja u grudima, otežanog disanja i stezanja u grudima. Simptomi nastaju usled sužavanja i otoka disajnih puteva.

HOBP je progresivna plućna bolest koja otežava disanje usled trajnog suženja disajnih puteva. Obuhvata hronični bronhitis i emfizem. Pušenje je daleko najčešći uzrok. U Srbiji je HOBP jedan od vodećih uzroka smrtnosti.

Benigna hiperplazija prostate (BHP) je nemaligno uvećanje prostate koje pritiska mokraćnu cev i otežava mokrenje. Izuzetno je česta kod starijih muškaraca — javlja se kod oko 50% muškaraca preko 50 i 80% preko 80 godina.